 |
Ljuska – Vessel of the Void
Izdavač: Der Neue Weg Production
Godina: 2017.
|
Ljuska je novo ime na srpskoj sceni. Sudeći prema informacijama prezentovanim na zvaničnoj stranici benda osnovan je tek ove godine, a evo se već pojavljuje debitantsko dugosvirajuće izdanje. Neko je pomislio na ’one-man’ bend? U pravu ste. Ljuska je solo projekat čoveka koji se predstavlja kao Sifr Shraddha. Ono što mora biti jasno u startu je da kvalitet materijala na ovom disku ukazuje da je ovaj materijal ipak spreman duže od nekoliko meseci ove godine. Uostalom, informacije iz booklet-a ukazuju na period od 2016. godine. Zanemarimo tu malu kontradikciju i prepustimo se zvuku.
Kao i većina ’one-man’ bendova Ljuska svira Black Metal. Toliko ste mogli pogoditi. Ljuska, takođe, pripada onoj grupi bendova koji se mogu svrstati u siroviju varijantu žanra. E tu dolazimo do problema. Iako snažno baziran na drugom talasu, pre svega skandinavskog, Black Metala, ovaj bend donosi ipak nešto drugačiji pristup. Pre svega u domenu lirike koja predstavlja najjači deo ovog izdanja. Duboki, nihilistički (u nedostatku bolje reči) pristup poeziji možda ne predstavlja ništa novo, ali način na koji je pristupljeno tematici je svakako za svaku pohvalu. Ono što donekle kvari utisak je muzička strana albuma. Da me ne shvatite pogrešno, sasvim je solidno osmišljen i taj aspekt, ima tu dosta dobrih ideja, pre svega kada govorimo o gitarskom radu. Problem nastaje kada se uzme u obzir činjenica da su te ideje preterano ’razbacane’ preko čitavog trajanja albuma. Čini se da autor nije dovoljno kreativno potkovan da iznese predugih 53 minuta koliko ovaj album traje, te stoga dobijamo dosta segmenata koji kao da služe tek da se zvučno popune tekstualne bravure. Kada govorim o trajanju, pesme zaista dugo traju i vrhunski su aranžirane, popunjene brojnim promenama kako ritma, tako i rifa. Na mnogo toga se nailazi praktično u svakoj pesmi, od brzih, tipičnih Black Metal deonica, preko atmosferičnih ’lead’ gitarskih deonica, do čestih poluakustičnih ’predaha’ kojima dominira i čist vokal. Kad sam se dotakao vokala moram napomenuti da je isti odlično izveden i prilično raznovrstan te upotpunjuje sliku o projektu koji nije juče nastao zarad ispunjenja dečačkih snova, već o jednom muzičkom entitetu od koga tek u budućnosti možemo očekivati pravu muzičku eksploziju.
Produkcija, iako na visokom nivou, takođe može biti bolja. Tu posebno mislim na pomenute ’lead’ deonice koje bi se mogle više istaći. Mogao je i omot biti bolji, mada dosta dobro prati generalnu tematiku izdanja. No, to su samo minorne greške koje ne bi trebalo da utiču ni na koga. Ovaj album je svakako vredan vašeg vremena. Već sledeći bi mogao biti pravo remek-delo. Ne propustite…
