Home ReviewsConcerts Report: Paradise Lost, Pallbearer & Sinistro @ Dom omladine Beograda, 13.10.2017

Report: Paradise Lost, Pallbearer & Sinistro @ Dom omladine Beograda, 13.10.2017

by Srđan Radovanović

Sinistro

Engleski bend Paradise Lost su pioniri death-doom metala. U Beogradu već dugo imaju kultni status, a isto tako su jedan od onih bendova o kojima je diskutovanje uvek specifično, s obzirom na različite faze u svom muzičkom stvaralaštvu, odnosno eksperimentisanje sa različitim pravcima tokom više od 25 godina koliko postoje u manje-više istom sastavu. Ovaj koncert je bio u sklopu promocije novog albuma “Medusa” kojim su se vratili svojim doom počecima, no vratiću se na ovo malo kasnije.

Ovo svojevrsno tematsko veče otvorili su portugalski Sinistro. Otvorili su doduše bez mene jer sam malo kasnio ali sam imao šta da vidim. Utisak je mnogo drugačiji nego kad čujete studijski snimak, naročito zato što dolazi do izražaja vrlo moćan vokal koji ima Patricia Andrade. Iako su njihovi muzički uticaji razni, vrlo je očigledno da je njihov glavni uticaj upravo grad Lisabon iz koga dolaze, jer većina nas je navikla da na tom jeziku čuje neku malo drugačiju muziku. Sve ovo, međutim, vrlo fino štima i, premda je njihov stage presence reklo bi se i dalje u fazi izgradnje, ovaj mladi bend ima sve elemente kojima bi mogao da se probije.

Pallbearer (5)

Pallbearer

Binu su potom zauzeli Pallbearer. Glavna odlika ove ekipe je, ja bih rekao, sirovi pristup. Kao i bend pre njih, zvuče dosta drugačije nego u studiju, rifovi su mnogo agresivniji i potpuno nadjačavaju vokale.Da li je to tako trebalo, ko zna, ali je činjenica da su se vokali veći deo nastupa čuli dosta slabije. Uprkos tome, može se slobodno reći da smo gledali “nastajanje” jednog velikog doom benda koji će biti jedni od vođa nekog novog talasa. Međutim, ono što je malo bacilo senku na celu ovu priču je da se pred kraj činilo kao da su ostali bez energije i da su poslednje dve pesme protekle u značajno mirnijoj atmosferi.

Paradise Lost

Došli smo do glavnog događaja večeri. Paradise Lost, dakle, u sklopu promocije albuma „Medusa“ nagoveštavao je dosta heavy atmosferu i setlistu, što je privuklo dosta starih fanova koji su naravno bili zagrejani za onaj rani Paradise Lost, sa oporim rifovima. Gods of Ancient, nova pesma je u tom smislu bila odličan izbor za otvaranje koncerta, a odmah smo se uverili da Nick Holmes i dalje zvuči odlično uživo. Remembrance, sa legendarnog albuma Icon je zapalila publiku i dala definitivnu potvrdu da je bend definitivno odlučio da se vrati onom što radinajbolje i čime su se zapravo i proslavili.

Uz tek poneku reč između pesama, Paradise Lost nas vodi kroz svoj čitav opus, ali sve vreme ostajući dosledni temi večeri, ko-će-imati-najteže-rifove. Jedna od poslastica večeri je bila legendarna, vrlo vrlo heavy Faith Divides Us, Death Unites Us, ali to je samo bio uvod za potpuno nestvarni combo koji je usledio: As I Die, Beneath Broken Earth pa Embers Fire. Greg Mackintosh na gitari apsolutno dominira, a svaki ton je savršeno jasan. Nakon kraće pauze, bend zatvara koncert, simbolično možda, pesmom The Last Time.

Dom Omladine je, po svemu sudeći, mesto specifične akustike koju je teško shvatiti. Sa mesta gde sam stajao se sve savršeno čulo, ali sam od više ljudi ipak čuo zamerke na kvalitet zvuka. Izgleda da doživljaj zavisi od mesta gde se stoji mnogo više nego što bi trebalo. Napomenuo bih za kraj nesrazmerno veće cene mercha u odnosu na šta smo navikli. Ono što je sigurno je da ovakav bend, ili hajde da kažemo skup bendova, definitivno mnogo bolje deluje u zatvorenom, manjem prostoru, jer dolaze do izražaja oni elementi koji bi bili progutani velikom binom. Možda zvuči kontra intuitivno, ali je tako!

0 comment
0

You may also like

%d bloggers like this: