Home SceneInterviews Refleksija sa Šikijem

Refleksija sa Šikijem

by Strahinja Rupnjak

Stefan Šiki Šijaković (Phobos, ex Tymish, ex House of Genre) muzičar i student psihologije. Zaštitno lice benda Phobos koji su trenutno u procesu snimanja debi albuma.

MJM: Koji biste bend voljeli vidjeti a nikada niste?

Šiki: Ajde odmah nešto da izfantaziram. Voleo bih da sam čuo Alice in Chains dok je vokalni spektar popunjavao Layne. Žao mi je što The Ocean do svog četvrtog albuma nije ni svirao uživo te niko nije mogao da proprati genezu tog benda kako treba. Žao mi je što verovatno nikada neću videti Bjork. E sad, nikad nisam ni slušao aktivne velikane kao što su The Cure, Deftones, Mastadon, Gojira. Osećam da su ti bendovi tukli neku bitku za mene i zvuk koji volim. Volim da mislim da mi je suđeno da ću ih čuti jednog dana i da ‘’mi ne gine’’ tako da strpljivo čekam dobru priliku koju, nadam se, neću propustiti.ž

MJM: Neprežaljeni koncert?

Šiki: Jamiroquai, koliko puta ta ekipa sa tim čovekom da dođe, a ja da ne odem. Jednom mi je stvarno jako malo falilo da ih slušam na Petrovaradinu ali moje tadašnje tinejdžersko telo nije baš najbolje pretrpelo prethodno unseni alkohol.

MJM: Neočekivano dobar koncert?

Šiki: Tides of Nebula, dve godine zaredom, izvodi fenomenalne koncerte. Studijski rad tog benda je veoma dobar ali ne sugeriše dovoljno koliko taj bend ume da ponudi sa bine. Moje znanje o njujorškom Pro Painu se ograničovalo na legendarni snimak iz sale SKC-a 90ih i njihovog koncerta. Moj utisak, nakon što sam ih prvi put čuo ovog leta, da je tom bendu između ta dva koncerta prošlo tek nekoliko nedelja. I dalje toliko snage, sirovosti i testisa. Violent Chapter me oduševljava dve godine za redom, promeniti vokala je obično velika stvar za bendove, ali dodatak Miloša u tu ljutu hardkor čorbu je bio pun pogodak. Miloš mi je možda i omiljeno “grlo” na našoj sceni. Sviđa mi se kako je uticao na bend i kako je bend uticao na njega, izbacili su sjajan EP, radujem se daljem radu i koncertima.

MJM: Mjesto na kojem najviše volite da se koncerti održavaju?

Šiki: Nažalost, moja omiljena mesta u Beogradu su odavno zatvorena za sviranje. Imam sreću da se nekih mesta sećam i sa bine. Ako mene pitate, ovo je jedna od najvećih problematika sa kojom se muzičari nekog ‘’underground’’ kalibra susreću. Studentski kulturni centar, Akademija… Ta mesta su imala energiju koja je mogla da isparira bilo kom beogradskom splavu. Danas, kao i uvek, publika, pogotovo mlada, ide gde im je lepo, gde vide vrednost, korist i zabavu. Mi, muzičari, smo razoružani da im ponudimo nešto bolje. Stvarno ne bih voleo nikog da ubeđujem da je petak veče u Kuglašu, gde bendovi toniraju sami sebe u toku sviranja, bolja opcija od bilo čega drugog. Paranoik u meni govori da to sistematski sve odrađeno, a mi muzičari, kakvi jesmo, ne možemo sistematski, zajedno na to da odgovorimo. Ovim putem posebno pozdravljam državne institucije koje svoje prostore za sviranje nekom naplate 100, nekom 200, nekom 300 evra. Zagrebasmo vrh brega jer mislim da je ovo velika i bitna priča no neki drugi put…

MJM: Muzičar/kolega kojeg poštujete van bine?

Šiki: Spisak kolega koje poštujem i van bine bi bio taman takav da se vidi kako loše pamtim imena al ne zaboravljam dela. Poštujem dobre, iskrene i kreativne ljude. To što se neko bavi muzikom kod mene nije nikakva povlastica. Ako išta, muzičari i treba da budu za primer, arhetip nekog društvenog ideala i njenih potreba. Poštujem svakog ko me je svojom muzikom promenio i ko mi je svojom muzikom pomogao. To nam i vidim kao neki osnovni zadatak.

MJM: Muzika koja traži pravi trenutak?

Šiki: Neki izraelski trens. Pravi trenutak je od 1 posle ponoći pa nadalje.

MJM: Odakle potječe tako jaka povezanost sa muzikom koju posjedujete?

Šiki: Usamljenost i ta nesvesna sposobnost muzike da je zaleči. Njena lekovitost je toliko zarazna da je moja najdublja nada i želja da ono što ja umem može nekome da pomogne.

MJM: Pjesma koja vas veže za određeni trenutak?

Šiki: FTP – K je jedanesto abecedno slovo. Beton, sunce, leto, pivo u staklu, sekundi, minuti, sati – adolescencija.

MJM: Bend koji nema loš album?

Šiki: Team Sleep. Imaju samo jedan studijski album i velika im hvala na tome. Totalni evergreen ako mene pitate, lep miks shoegaze i post rocka sa nekom pristojnom elektronikom i glasom China Morena.

MJM: Kada prvi put čujete novi album, na koji način ga slušate?

Šiki: Šetnja kroz Beograd ili vožnja u prevozu sa sluškama mi je idealan seting za preslušavanje novog albuma. Do pola sam u albumu, od pola u sivilu našeg grada i njenih ljudi. Za mene savršen način da se pronađem u nekom albumu.

You may also like