Home News Recenzija: Turbocharged – Apocalyptic

Recenzija: Turbocharged – Apocalyptic

by Miloš Šebalj

Turbocharged – Apocalyptic

  1. Angelcripple
  2. Siamese Sons of God
  3. Apocalyptic
  4. Religious and Infected
  5. Alpha Blasphemer
  6. Halo of Thorns
  7. Relieve Thyself Onto Me
  8. Deathmarch
  9. Cold Day in Paradise
  10. Sacred Cadaver
  11. Resurrection Incomplete
  12. Scandinavian Darkness
Izdavač: Go Fuck Yourself Productions
Godina: 2017.

Švedska DeathPunk mašinerija ponovo gazi! Turbocharged nas časti svojim četvrtim albumom po redu, ponovo izdatim za već provereni Go Fuck Yourself Productions iz Nemačke. Verovatno sam već napisao u recenzijama prethodnih izdanja ovog benda, pa ću i ovog puta ponoviti: ja ne umem da budem objektivan kad su oni u pitanju. Čak na stranu činjenica da su ovi ljudi moji dobri drugovi, samom muzikom su me oduševili i pre nego što sam ih video i upoznao. Pritom, njihov odnos prema ovim prostorima je jasan ako se ima u vidu da su pored jednog jedinog koncerta koji su održali pre par godina u Beogradu (kasniji Hrvatski datumi su, nažalost, otkazani), održali dve turneje sa Srpskim Infest, te da im je omot ovog albuma radio All Things Rotten iz Hrvatske, a materijal je masterizovan u Wormhole Studios u Srbiji.

O samoj muzici nema šta mnogo da se kaže ako ste slušali prethodna izdanja ili kojim ludim slučajem pročitali neku od mojih prethodnih Turbocharged recenzija. Oni se drže proverenog recepta, Punkoidnog Death Metala. Govorim o starom prljavom Švedskom zvuku sa kraja 80ih i početka 90ih, briljantno umešanim u prostu Punk brzinu i stav. Tek u momentima kad pesme uspore izgubi se taj Punk ’šmek’ i dobija čistokrvna Švedska brutalnost u najsjajnijem maniru. Dobar primer je naslovna numera koja počinje sporo, da bi se razvila u ’mid-tempo’ malj koji zakucava notu za notom u uši slušaoca. Pored svega, brzina dominira i osvaja. Šveđani se drže koncepta da je lepota u jednostavnosti. Tako i dobijamo relativno proste tonove složene u pamtljive trake. Rekao bih čak hitove, ako se o konceptu ’hita’ može govoriti u Underground krugovima. Sve je pravljeno tako da ne može brzo da se zaboravi, rifovi, refreni, ritmovi, čak i kratke, ali efektne, solaže. Gotovo neverovatno, posebno za digitalni 21. vek, deluje činjenica da Turbocharged nisu nasnimili još jedan sloj gitara tokom solo deonica, tako da praktično bubanj i bas gitara ostaju ’usamljeni’ na momenat, ali i to doprinosi ukusu starih demo snimaka koji je sveprisutan tokom ovih 40 minuta, iako je produkcija na visokom nivou. Umešna upotreba pratećih vokala pojačava intenzitet, nimalo suptilnih, blasfemija kojima tekstualna, kao i vizuelna, strana albuma obiluje.

Uverite se sami zašto je ovaj bend jedan od mojih omiljenih. Ovde dobijate spoj sjajnih ljudi koji, iako u godinama, ne kukaju za zlatnim 80im godinama već se spremno hvataju u koštac sa modernim dobom, pravih Underground manijaka uvek žednih novih zvukova, a pritom i odličnim muzičara i kompozitora. Savršen spoj koji zaslužuje punu podršku!

You may also like