Home News Recenzija: Second To Sun – The First Chapter

Recenzija: Second To Sun – The First Chapter

by Miloš Šebalj

Second To Sun – The First Chapter

  1. Spirit Of Kusoto
  2. Me Or Him
  3. Land Of The Fearless Birds
  4. Narcat
  5. 05.05.
  6. The Blood Libel (feat. Demether of Zmey Gorynich)
  7. 02.02.
  8. Red Snow
  9. Virgo Mitt
Izdavač: Samostalno izdanje
Godina: 2017.

Iz daleke Rusije, preciznije iz Sankt Petersburga, dolazi bend Second To Sun. Predvođen mladim, ali izuzetno talentovanim, multi-instrumentalistom imena Vladimir Lehtinen. Karakteristična za ovaj sastav je činjenica da je uglavnom baziran na instrumentalnim numerama, te da je ovde prezentovani materijal prvi pokušaj uvođenja vokalnih deonica u njihov rad. Konkretno, u pitanju je ponovo snimljen album iz 2015. godine, uz dodat vokal.

Već na prvo slušanje se jasno čuje iskustvo u izradi instrumentalnih dela, uzevši u obzir da je muzički deo ovog izdanja perfektno prošaran mnogobrojnim varijacijama u svakom mogućem segmentu. Imajući to u vidu, stiče se utisak da je vokalna izvedba samo još čvršće povezala redove i donela na svet jedan izuzetno kvalitetan zvučni ugođaj. Treba napomenuti da se Rusi lagodno šetaju na granici između Black Metal-a i melodičnije, Skandinavske škole Death Metala. To bi bio tek najjednostavniji prikaz ovde snimljenog. Rekao bih, u vezi sa gore pobrojanim žanrovima da bi se to svelo negde pod atmosferičniju verziju novijih radova In Flames. Upravo je ta atmosferična strana, uz vrhunski vokal, najčvršća sprega između ovog sastava i Black Metal zvuka. Možda najbolji primer bi bio Dark Funeral u svojim najboljim momentima. Dodatnu boju ovom izdanju daje neretka upotreba tradicionalnih Ruskih motiva, koja daje jednu novu, rekao bih čak originalnu, notu ovom bendu. Valja napomenuti da pritom nisu korišćeni tradicionalni instrumenti, već je sve izvedeno u standardnoj Rock/Metal instrumentalnoj postavci. Vladimiru očigledno ne nedostaje kreativnosti, posebno uzevši u obzir količinu različitih deonica upotrebljenih u ovih 36 minuta. Aranžerski, takođe, ni na momenat ne podbacuje, tako da sve zvuči skladno upakovano i prilično lako teče kroz slušni aparat. Podržan kristalno čistom produkcijom, ovaj album ne može da ne zadovolji čak i najtvrdokornije kritičare.

Za sam kraj, kao skrivena deseta pesma, ostavljen je i jedan instrumental, tek toliko da se pokaže da ove numere funkcionišu apsolutno savršeno i bez vokalnih upliva. Jedino što produkcijski deluje kao demo snimak u odnosu na ostatak materijala, ali to je ipak zanemarljivo.

Tekstovi na Ruskom jeziku meni ne pomažu ni najmanje, mada uzimajući u obzir pažnju posvećenu svakom pojedinačnom detalju ovog albuma, verujem da je i poetska strana na visini zadatka, te da će oni upućeniji u jezik biti podjednako zadovoljni prezentovanim. Apsolutna preporuka i njima i svima ostalima koji čitaju ove redove da provere ovaj bend. Razočaranih sigurno neće biti.

You may also like