Home News Recenzija: Abigail / Flesh Cult – Magnificence In Luciferian Fierceness

Recenzija: Abigail / Flesh Cult – Magnificence In Luciferian Fierceness

by Miloš Šebalj

Abigail / Flesh Cult – Magnificence In Luciferian Fierceness

  1. Abigail – Tears of Blood
  2. Abigail – Lust
  3. Abigail – Sodomy & Death
  4. Abigail – Tokyo Pussy Girl
  5. Abigail – Teenage Metal Fuck
  6. Flesh Cult – Sveto Mesto (Intro)
  7. Flesh Cult – Symbols of Witchcraft
  8. Flesh Cult – Holiday in Sodom
  9. Flesh Cult – Kačavenda
  10. Flesh Cult – Satan My Master (Bathory cover)
  11. Flesh Cult – Preteen Deathfuck (Nattefrost cover)
Izdavač: Jesboligakurac Records
Godina: 2017.

Matori Japanci i mlađani Srbi. Mali milion različitih izdanja i praktično kultni status na globalnoj Underground sceni i bend koji svojim tek drugim snimkom nastavlja da krči put kroz trnovito grmlje Black Metal scene. Prosek godina članova bendova: oko 45 i tek nešto preko 20. Kako bi rekli sportski komentatori: ’spoj mladosti i iskustva’. Pre svega, ovi podaci mogu govoriti o ambicijama naših omladinaca i rešenosti da se ’zadatak’ zvani Flesh Cult odradi kako treba, a sa druge strane o očiglednoj podršci koju iskusni samuraji pružaju novim naraštajima omiljene nam muzike.

Na stranu očigledan ljudski kvalitet ovde prezentovanih muzičara, ovde se radi o dva muzički relativno slična benda. Stranu ’A’ na kaseti (CD verziju je takođe izdao Srpski izdavač Grim Reaper Records) sačinjava 5 pesama Japanskih veterana. Prve tri su nove pesme, snimljene početkom ove godine i pomalo su netipične za ovaj sastav. Abigail su tokom godina postali poznati po sirovoj, gotovo Punkoidnoj, verziji Black/Thrash Metala. Na prve dve pesme prezentuju gotovo čist Black Metal, Skandinavske škole. Tek na trećoj se čuje nešto prepoznatljiviji Abigail zvuk. Prve dve svakako sadrže u sebi momente tog njima svojstvenog zvučnog haosa, ali se ipak baziraju na drugom talasu Black Metala. Nije to nužno toliko loše koliko je meni lično pomalo neočekivano. Pored toga, čini mi se da je i njima samima to prilično neprirodno okruženje, tako da su i te dve numere sasvim prosečne. Treća je, kao što rekoh već prepoznatljivija i to je već taj Abigail koji svi znamo i volimo. Prljavi Thrash u duhu Nemačkih majstora ’umrljan’ rokerskim štimungom i zamotan u Bathory/Venom plitku blasfemiju. Poslednje dve pesme na njihovom delu kasete su snimljene uživo u Tokiju još 2010. godine i predstavljaju Japance u ’prirodnom’ okruženju. Brzi, bučni, Motorhead-ovski nastrojeni i u punom sjaju.

O bendu Flesh Cult sam već pisao na ovim stranicama. Mlade snage Srpske scene nastavljaju gde su stali prošle godine kada je izašao debitantski demo. Spremili su četiri nove pesme i dve obrade za ’obračun’ sa daleko iskusnijom Japanskom ekipom i, po mom skromnom mišljenju, pobedili. Black/Thrash Metal kakav sam očekivao od Abigail, dobijam od Flesh Cult. Ludački brz, sirov i snažan uprkos skromnoj produkciji. Rifovski su orijentisani više ka Američkom Thrash Metalu, mada je sasvim prepoznatljiv i uticaj saboraca sa izdanja te njihovih zemljaka Sabbat. Još jedna karakteristika je i izuzetan ’scream’ vokal koji neverovatnom žestinom ispaljuje pogrde na račun crkvenih uverenja. Tekstualno se ističe jedina na maternjem jeziku, četvrta po redu, koja govori o jednom od poznatijih pedofila u mantiji na ovim prostorima. Obrađene numere očigledno izuzetno odgovaraju stilu koji gaji Flesh Cult, tako da sasvim prirodno deluju u njihovoj izvedbi.

Abigail već ima svoje verne pratioce kojih nije malo, tako da se očekuje da neće puno vremena proći pre nego što ovo izdanje ponese ’sold out’ status. Još jednom Japanci nisu razočarali iako nisu ni izbacili najbolje što umeju. Sa druge strane, za Flesh Cult će se tek čuti. Tek su na početku, ali početak je više nego obećavajući. Pravi ispit ih sigurno čeka na prvom dužem materijalu i tek tada će se videti pun potencijal ovog benda. Do tada, puna podrška!

 

You may also like