Home ReviewsConcerts Jesenja seta – Alcest, Anathema @ Dom Omladine Beograda, 23.10.2017

Jesenja seta – Alcest, Anathema @ Dom Omladine Beograda, 23.10.2017

by Srđan Radovanović

Samo nekoliko dana nakon što smo gledali izuzetan show, tema oktobarske sete se nastavila, premda ne baš identično. Gostovali su nam Alcest i Anathema, vrlo zanimljiva kombinacija dva kvalitetna benda koji svojim zvukom i atmosferom lepo komplementiraju jedni druge.

Alcest je počeo kao atmospheric black metal solo projekat čiji je tvorac Neige (sneg prim. prev), a posle nekoliko godina je dožIveo transformaciju u nešto što se zove blackgaze, odnosno jedinstvena (u to vreme) kombinacija black metal i shoegaze zvuka. Naravno, ovaj neobičan pristup je sam po sebi dovoljan da privuče publiku koja uvek hoće nešto novo. Ili bi bar tako u teoriji trebalo, jer kad su Alcest započeli svoj nastup, prostor Doma Omladine je bio praznjikav. Publici, očito, nije sasvim odgovarala satnica, jer bend je počeo negde oko 19.30, dakle, ranije nego što je većina navikla. To je za posledicu imalo da je dosta ljudi kasnilo ili jednostavno nisu ni došli, a posle sam čuo od bar četvoro ljudi da nisu znali kad je sve trebalo da počne.

To je, međutim, doprinelo atmosferi koju je bend hteo da postigne. Već od samog početka i pesme Kodama sa istoimenog aktuelnog albuma utisak je bio kao da Alcest sviraju pred svojim prijateljima, vrlo opušteno. U, kako volimo da kažemo, intimnom ambijentu i sa krajnje jednostavnim osvetljenjem, Neige i ekipa zvuče i deluju sjajno, baš kako smo doduše i priželjkivali. Primetno je bilo i iznenađenje reakcijom publike na licima svih članova benda, očigledno je da nisu očekivali ovakav prijem. Na setu je najzastupljeniji bio, jasno, poslednji album Kodama, a nastup nije gubio žara ni u jednom momentu. Poslednja pesma večeri bila je Delivrance čime su Alcest postali drugi bend koji sam gledao da svoj set završava pesmom koja se tako zove. Neige nam je poručio da ako hoćemo još, moraćemo ponovo da dođemo da ih gledamo, što apsolutno podržavam. Što se pre vrate, to bolje!

Pola sata kasnije na bini su bili i co-headlineri Anathema. Za razliku od benda koji je svirao pre njih, ovi su svoju karijeru počeli kao death/doom bend pod imenom Pagan Angel. Prostor je bio sad već popunjen (neko bi se upitao gde su svi ovi ljudi bili malopre?), a matorci su koncert otvorili pesmom San Francisco sa aktuelnog albuma Optimist, a na bimu iza njih slike poznatog Golden Gate mosta koji krasi taj grad. Prva polovina seta uglavnom je obuhvatala nove pesme, dakle to je bila neka nova, moderna Anathema. Međutim, uprkos odličnog zvuku i tehnički perfektnom sviranju, nove pesme meni nikako uživo nisu legle. Utisak je bio kao da gledam sasvim drugi bend od onoga što je reklamirano. Pauzu između pesama Danny Cavanagh koristi da se šali sa publikom i priseća nekih mlađih dana.

Kako je koncert odmicao, bend je ušao u svoj prepoznatljivi groove, a gitare iz pesme u pesmu zvuče sve agresivnije, recimo počev od Pressure i svakako deluje da je to ipak ona Anathema koju je većina ljudi i došla da čuje. Iskusni rockeri su maksimalno iskoristili očitu promenu raspoloženja u publici i dodali gas, čineći Simple Mistake i Closer jednim izuzetnim audio vizuelnim iskustvom. Nakon kraće pauze, Distant Satellites nas vrlo brzo vraća tamo gde smo stali, a koncert je u velikom stilu zatvorila kultna Fragile Dreams. Veoma je bitno da je ovo ujedno bio i prvi put posle ne sećam se koliko da je nastup nekog benda trajao više od dva sata!

Za razliku od nekih ranijih poseta ovom mestu gde je doživljaj morao da zavisi od mesta gde se stajalo, raspoloženja tonca itd, ovde nikakve tehničke zamerke nema. Ceo događaj je odrađen profesionalno, a cene merch-a su bile prihvatljive. Nakon svega rečenog, Alcest su mi ostavili bolji utisak i pokazali da će generisati buzz gde god budu najavljeni. Za Anathemu to ne mora da se naglašava.

Tekst: Srđan Radovanović
Foto: Strahinja Rupnjak

0 comment
0

You may also like

%d bloggers like this: