Home ReviewsConcerts Izvještaj i galerija: Svaki detalj nosi svoj značaj!

Izvještaj i galerija: Svaki detalj nosi svoj značaj!

by Metal Jacket

11.03.2017. je donosio obećanje svakako dobre muzike u organizaciji Pop Depresije i Kišobrana, u sali Amerikani Doma omladine. Na početku odmah treba pohvaliti samu organizaciju za ispoštovanu satnicu i zaista odlične uvjete zvuka i prostora.

Na binu se prvi penju Triko. Mladi beogradski trojac sa kako se može vidjeti dosta potencijala. Iako iza sebe nemaju pregršt izdanja već na početku se moglo vidjeti da momci sviraju sa određenom lakoćom i na nivou van pretpostavki vezanih za bend koji postoji tek par godina. Definitivno treba pohvaliti fenomenalnog bubnjara benda, Milana Bukeljovića koji zaista svira sa velikom dozom energičnosti i dinamike. Drži strukturu savršeno i pritom mu vokalni zadaci ne daju nikakvih poteškoća, on definitivno nema lak posao u bendu. Triko ima odlike nekog post-rock/noise rock benda iako to nije upakirano na očigledan način što samim tim ukazuje na solidne kompozicijske sposobnosti benda. Ko nije dosad čuo za njih a priklonjen je malo alternativnijem zvuku melodičnih i kaotičnih gitara, čvrste i masivne ritam sekcije ne bi trebalo da propusti ovaj bend.

VVhile (8)

VVhile je zauzeo binu desetak minuta posle 22h i pravo kuvanje tada počinje. Prvo što zapada pod oko kod sviranja ova dva čoveka pored melodičnosti i haosa u samom zvuku su tehničke sposobnosti. Definitvno ne sviraju neki tech death metal ali za ovaj nivo umeća na instrumentima i dodatnoj opremi  su svakako potrebne godine. Od elektronskih i synth tekstura do harmoničnih gitara i brzih ritmova  VVhile je brzo demonstrirao koliko zasita masivni mogu da budu. Kompozicijski na nivou nekih svakako ozljibnijih bendova. Upotpunjavanje svakog spektra zvuka sa samo dva a ponekad i tri instumenta, njih dvojica su za sat vremena srušili šta god je ostalo posle Trikoa. Što se tiče samog stilskog izraza benda, tu stvarno ne treba previše klasifikovati bilo šta, sviraju neki nedefinisani melodični noise rock i to je to. Pred nastup nisam imao nekih prevelikih očekivanja iako sam smatrao da su definitvno kvalitetan bend sa određenom kilometražom iza sebe. Bez prevelikog duženja priče o njima te večeri, jednostavno još treba reći da pored bilo kakvih opisa pojedinac jednostavno mora biti tu da razume što ovaj dvojac radi u četiri zida.

Hetem (3)

Hetem – moram priznati da o ovom čovjeku nisam ništa čuo. Iako sam ljubitelj ovog zvuka dosad nisam bio upoznat sa njegovom muzikom. Glavne karakteristike koje su odmah uočljive od samog početka je količina detalja u pomalo apstraktnim formama. Svaka sekcija, ton, zvuk se pretapaju iz jedne u drugu i prave potpuno organski kontinuitet i gradaciju, iako je riječ o generalno digitalnim i pomalo tuđinskim zvucima. Pregršt tekstura, detalja, pulseva i introspekcije stavljeno jako solidno bez nagomilavanja u format od otprilike pola sata. Sve pohvale za ovog čovjeka, sigurno još jedna stvar na ovoj sceni zbog koje se treba radovati ako prethodno niste već bili upoznati sa njim.

O kultnim bendovima ne treba pričati mnogo, ili bi to makar bio lak i brz odgovor na performans beogradskog trojca Consecration koji ubjedljivo već godinama uništava bubnjiće slušatelja. Ovaj bend je stvarno nešto posebno, već od prve sekunde svaki put kada ih gledam nešto se desi, u meni, u njima, možda i ostalim ljudima, tu već svako priča svoju priču. Čak i kad mislite da ste ih shvatili poslije ne znam kog puta gledanja uživo oni znaju pokazati neko drugo lice. Danilo Nikodinovski iznova i iznova uspijeva da stvara takav tonalni rascjep na bini da to postaje već nešto nevjerojatno. Bez umanjivanja ostatka benda bez kojeg bi se sve ostalo svakako raspalo i izgubilo težinu. Opet se dolazi do istog zaključka da se ovo jednostavno mora doživjeti, i pored internet doba, gomile članaka, live snimaka, studijskih snimaka. Consecration dolazi i opet pokazuje svoju beskompromisnost u kompoziciji, tonu, osjećaju, a na kraju krajeva i performansu na bini. Zato bi stvarno trebali da odu mnogo dalje od ove regije sa svojom muzikom, međutim svijet i nije baš logičan pa su oni na našu sreću još uvek tu.

Ideja organizatora da večer bude u potpunom muzičkom kontinuitetu je bila uspješno realizirana. Nije bilo nikakvih muzičkih pauza između bendova. Činilo se da je svaka sekunda večeri bila pedantno i namjenski upotpunjenja kvalitetnim zvucima, te zbog svega toga se ovo definitivno može shvatiti kao uspješan poduhvat. Jedino nam ostaje iščekivanje ponovnom okršaju!

Izvještaj:Ivan Tasić
Foto: Strahinja Rupnjak

You may also like