Home ReviewsConcerts Izvještaj i galerija: Immolation, Melechesh, Azarath & No More Fear @ Dom Omladine, Beograd 17.09.2017.

Izvještaj i galerija: Immolation, Melechesh, Azarath & No More Fear @ Dom Omladine, Beograd 17.09.2017.

by Metal Jacket
No More Fear (10)

No More Fear

U okviru evropske  turneje Atonement, na kojoj, logično, promovišu istoimeni, deseti studijski album, objavljen početkom godine, Immolation su po drugi put posetili Beograd, ovog puta uz podršku No More Fear (Italija), Azarath (Poljska), Melechesh (Izrael/Holandija).

Nedeljno jutro nije mnogo obećavalo. Pljusak i pogled na novine su opravdali sve sumnje. Blokada grada zbog Parade ponosa i trke čiji se naziv nisam ni trudila da zapamtim, značila je samo jedno: pešačenje do Doma omladine po pljusku. Posle 5km nije mi bilo do života, ali već na samom ulasku u malu salu Doma omladine uz prve rifove sve je bilo bolje.

Azarth (2)

Azarath

Iskrena da budem,  No More Fear nikad nisam čula iako su aktivni od 1996. i imaju četiri albuma iza sebe. Nisam znala ni šta mogu od njih da očekujem, mada je tako i najbolje. Nema prostora ni za razočaranje ni za oduševljenje. Momci su imali nešto više od pola sata da se predstave publici u najboljem svetlu. Sve što mogu o njima da napišem je da su me na trenutke neodoljivo podsećali na System of  a Down. I to je sve. Tokom njihove svirke klub nije mogao da se pohvali velikim brojem fanova. Kako su sišli sa scene, tako su fanovi polako počeli da popunjavaju prostor. Brzinom svetlosti izašli su  Azarath. Bila sam prilično zainteresovana za njihovu svirku obzirom da ih do sada nisam uživo slušala. Poljska death metal škola i ja gajimo ljubav dug niz godina. Za bubnjem nije bilo Inferna, jedinog originalnog člana benda. E, sad. Obzirom da je Inferno potekao iz Behemoth redova, ne čudi što i sama muzika Azaratha vuče na tu stranu. Momci su očigledno lokalpatriote, te su nosili maice poljskih bendova. Slučajno ili ne, i ja sam na sebi imala Behemoth. Ozvučenje je bilo sasvim solidno. Nemam nikakve zamerke na svirku i izbor pesama. Jedino što mi je zasmetalo je dim mašina koja je opasno pretila da podavi prve redove.

Malo duža pauza dok se bend nije naštimao poremetila je ionako krcatu satnicu. Izlaze Melechesh i ludnica počinje. Ashmedi svojim stajlingom (bar mene) neodoljivo podseća mešavinu Anton LaVeya i malo bucmastijeg egipatskog Faraona. Kralj vatre je ovog puta na put poveo, kao sam voli da kaže, dve nomadske duše koje su se na svojim instrumentima pokazale više nego odlično. Energičan nastup, eksplozivna atmosfera, iskustvo, kvalitet. Šta više reći? Meni je, na žalost, pažnju od svirke odvraćao nesnosni miris indijskih štapića upaljenih za nastup Melechesha. Dok je sluznica nosa počela da polako krvari, tešila sam sebe činjenicom da nisam stavila sočiva, inače ne bih ni dočekala Immolation.

Melechesh (1)

Melechesh

Melechesh su za ovaj nastup odabrali ”The Pendulum Speaks”, ”Tempest Temper Enlil Enraged”,  ”Ladders to Sumeria”, ”Grand Gathas of Baal Sin”, ”Deluge of Delusional Dreams”, ”Multiple Thruths”, ”Defiting the Giants”, ”Triangular Tattvic Fire” i ”Rebirth of the Nemesis”.

Poduža pauza i sad se već plašim da zbog opasno pomerene satnice ne stižem na bus i da me čeka još jedno pešačenje do kuće. Konačno izlazi Robert Vigna, za njim ostatak ekipe  i počinje pokolj. Ross Dolan primećuje da je na svirku došlo puno ljudi z Makedonije, Bugarske i Grčke, što bend dodato motiviše da ulože maksimum energije u svirku. Na žalost, da li zbog onog pešačenja sa početka priče ili jednostavno zbog godina, nisam mogla sebi da priuštim propuštanje poslednjeg busa, stoga sam svirku napustila, ispostaviće se, samo 10 minuta ranije. Immolation su, opravdano i shodno nameri da promovišu poslednji studisjki album, upravo sa istog odsvirali ”The Distorting Ligh”, ”When the Jackals Come”, ”The Distorting Light”, ”Destructive Currents”, ”Above All”, ”Fostering the Devide”, ”Rise the Heretics”, ”Lower” i Epiphany”. Znači, od dvanaest devet pesama. To je promocija! Osim pomenutih, Immolation je Beograd i goste počastio sa: ”No Forgiveness”, ”Nailed zo Gold”, ”Kingdom of Conspiracy”, ”Into Everlasting Fire” i ”Unholy Cult”.

Trčeći ka busu nisam mogla da ne primetim ekipu fanova koja je popunjavala stepenice, jer su karte očigledno rasprodate.

Kako god, mogu slobodno napisati i potpisati da Beograd dugo nije imao ovako razaračku ekipu bendova na okupu.

Fanovima svaka čast. Trebalo je održati atmosferu na veoma visokom nivou tokom nešto više od četiri sata svirke.

Tekst: Ivona Bogner
Foto: Strahinja Rupnjak

You may also like