Home SceneInterviews Intervju Srđan Branković: Važno je svirati ono što voliš, a bio bih sebičan ako bih voleo samo svoju muziku

Intervju Srđan Branković: Važno je svirati ono što voliš, a bio bih sebičan ako bih voleo samo svoju muziku

by Strahinja Rupnjak

Svaki ljubitelj tvrđeg zvuka na ovim prostorima je upoznat sa bendom Alogia. Nema potrebe predstavljati bend koji neumorno radi već više od petnaest godina. Treba napomenuti da ćemo uskoro imati priliku čuti njihovu novu pjesmu na kojoj će gostovati legendarni Fabio Lione (Angra, Vision Divine, Eternal Idol, ex – Rhapsody Of Fire). Tom prilikom smo razmijenili par riječi sa gitaristom benda, Srđanom Brankovićem koga ste također mogli poslušati u sastavima Numenor, Psychoparadox, Despot, Expedition Delta, Lunar Pocket; muzičar koji je surađivao sa mnoštvom poznatih imena sa i van ovih prostora; producent u vlastitom studiju Paradox.

“Važno je svirati ono što voliš, a bio bih sebičan ako bih voleo samo svoju muziku, zar ne? Na prvom mestu fan, pa tek na drugom muzičar – to je ono što ja uvek kažem za sebe”

MJM: Uskoro možemo očekivati pjesmu sa legendarnim Fabio Lione-om, kako je došlo do suradnje sa njim?

Srđan: Ta ideja je začeta ne baš tako skoro, nakon što smo upoznali neke njemu bliske kontakte na koje smo ostavili utisak posle naših nastupa u Italiji. Fabio je tada pogledao naše novije spotove i čuo istoriju benda i zainteresovao se. Kada sam napravio demo, jedan uvaženi italijanski muzičar (a naš zajednički prijatelj) ga je pozvao i prosledio mu je mp3. Ipak, pre nego što je pozvao Fabija, i sam je želeo da čuje stvar i proceni da li je dovoljno kvalitetna. Odgovorio je : “I jumped from the chair!” Fabiju se dopala pesma, uz konstataciju da mu stilski leži, a opet pruža nešto drugačije i zanimljivo.

MJM: Pored vas i Fabia sam primjetio da će u pjesmi biti uključeni i duhački instrumenti, frula i flauta. Možeš li mi reći nešto o tome?

Srđan: Želimo da uključimo što više talentovanih ljudi iz našeg grada, a Sanda i Neda su se sjajno uklopile u našu ideju da kombinujemo balkanske uticaje sa heavy metal-om. To je muzičko/tekstualni pravac koji smo započeli sa albumom i pesmom “Elegia Balcanica”, koja je napravila uspeh sa strane i donela nam nagradu na rimskoj manifestaciji “Festival Dei Castelli”. Biće često takvih upliva u našim novim pesmama. Mnogi ljudi sa strane to već vide kao naše “obeležje”. Nove pesme još više to ističu, ali na pravi balkanski način.

MJM: Paola Ceci je vaš PR agent već nekoliko godina unazad, zbog čega si joj najviše zahvalan?

Srđan: Paola je veliki zaljubljenik u muziku sa beskrajnom kolekcijom ploča i diskova, godinama je pisala za istaknute italijanske magazine i ima iskustva sa marketingom i komunikacijom. Paola je u medjuvremenu postala pravi prijatelj. Zahvalan sam joj na nesebičnoj energiji koju je utrošila za Alogiju. Ako joj se istinski dopadne vaša muzika, ona će se sigurno boriti svim srcem za vaš bend. To je taj tip čoveka, to je retko…

MJM: Slobodan Jovanović je dizajnirao omote za većinu bendova i projekata u kojima si učestvovao. Da li mu dopuštate da upotrebi svu svoju kreativnost ili mu ti objasniš svoju viziju kako bi želio da to izgleda?

Srđan: U većini slučajeva sam od Slobodana uzimao gotove slike. Izuzetak je prošlogodišnji “Expedition Delta” album, imao sam tačnu viziju toga kako bi trebalo da izgleda ta naslovna. Inače, Slobu poznajem veoma dugo, takođe je iz Smedereva, a iz kraja devedesetih ga pamtim kao “Psychoparadox” fana i, naravno, dobrog prijatelja. Ali nas je “Psychoparadox” povezao.

MJM: U posljednjih par godina ste imali dobar broj nastupa u Italiji, možeš li mi napraviti paralelu između publike na Balkanu i tamo?

Srđan: U nekim segmentima postoje velike razlike, a u nekim segmentima je slično. Kao i ovde, neki bendovi sviraju pred publikom, a negde publike uopšte nema. Prva vidna razlika je, naravno, u standardu. Druga je u tome što su Italijanima još uvek zabavne tradicionalne metal vrednosti, koje se zasnivaju na ozbiljnosti i mašti – dok je Srbima to postalo dosadno i “out”, čini mi se – u korist zajebancije. Ne kažem da je to loše, samo kažem kako jeste. Sve ostalo je ugao gledanja na stvar. Činjenica je da je muzička industrija na stalkenim nogama u čitavom svetu, ali je u Srbiji to ipak više izraženo i etika zaista jedva “preživljava”, rekao bih – kao i kultura, koja  to preživljavanje održava jeftinim naplaćivanjem – za malo novca možete kupiti medije i statuse koji su se nekada stvarali decenijama : status pevača, muzičara, voditelja, slikara, pisca… To tamo i nije baš tako jednostavno… Ali, mnogi danas “brane kulturu”, tako da ne volim da provlačim tu reč u kontekstu toga da sam ja “neko ko je dovoljno kompetentan da kulturu brani”. Svako radi to što voli, ja radim ono što volim i onako kako volim i odavno sam shvatio da Svet tako funcioniše.

MJM: Bio si jedan od gostujućih muzičara na zadnjem Shadow Gallery albumu ‘’Digital Ghosts’’, kakav je bio osjećaj kada si čuo pjesmu Strong?

Srđan: Nekoliko godina pre toga sam bio u kontaktu sa Wehrkampom, čak me je planirao za neki “live bend”, jer Shadow Gallery još uvek nisu imali planove da nastupaju uživo. Oni su se ubrzo odlučili za novi album i turneju, a mene je Gary Wehrkamp pitao da budem gost u pesmi “Strong”. Naravno da mi je to mnogo značilo, svako ko me poznaje iz tinejdžerskih dana zna da su mi “Shadow gallery” bili u top 5. Inače, pored mene je u pesmi gostovao i u celosti je otpevao Ralf Sheepers (Primal fear), što je učinilo stvar još zanimljivijom.

MJM: Primjetio sam da si strastveni kolekcionar CD-ova i vinyl-a pa ako bi mogao izdvojti najdraže primjerke koje imaš?

Srđan: Naravno, ja sam veliki fan i sviram zato što se divim muzici i bendovima koji su uticali na mene. Zato volim da sviram i obrade. Važno je svirati ono što voliš, a bio bih sebičan ako bih voleo samo svoju muziku, zar ne? Na prvom mestu fan, pa tek na drugom muzičar – to je ono što ja uvek kažem za sebe. Najdraži primerci – “Number of the beast” i “7th son” vinili, lično potpisani od strane Bruce Dickinsona.

MJM: Bendovi Patrias i Bethor trenutno snimaju albume kod tebe, kada možemo očekivati njihova izdanja? Inače, ima li još bendova koji će u skorijoj budućnosti ući u studio Paradox?

Srđan: Uvek se nešto kuva u “Paradox”-u. Pored pomenutih, ima tu još mnogo imena (Enjoy Sarma, Nevreme..), a uskoro će se pojaviti i neki albumi na kojima sam i sam autor, svirač – Numenor, Oblivion awaits, Još neko kopa….

MJM: Da li ti nedostaju Psychoparadox dani? Ima li ikakve šanse da nekada održite koncert kao Psychoparadox?

Srđan: Često se u meni probudi ta “stara vatra”. Imao sam povremeno faze kada sam pisao potencijalne nove pesme i skupilo se poprilično demo snimnaka u protekloj deceniji. Mi nikada nismo stavili definitivnu tačku na to. Sve je moguće…

You may also like