Igor Lazarević (Architects of Decay, Balkan Metal Promotion) je poznat velikom broju ljudi koji često posećuju koncerte kao i onima koji prate njegov rad na Balkan Meta Promotion-u gde možete pročitati recenzije mnogih albuma kao i izveštaje sa par koncerata, otkriti zanimljiv bend… Ukoliko niste, na dnu možete preslušati pesmu Burden, koju je napisao sa Dejanom Šukarom pod imenom Architects of Decay.
MJM: Koji biste bend voleli da vidite a nikada niste?
Igor: To je svakako na prvom mestu Sybreed, koji je zapravo i trebalo da dođe kod nas na Riffest, koji je trebalo biti organizovan u Bečeju 2013. godine, ali je zahvaljujući nesposobnosti organizatora otkazan (koji je u međuvremenu nestao sa mape), bend se raspao, tako da ta opcija više nije moguća. Ali iza njih odmah je The Browning, američki Electro/Deathcore bend koji me uvek fascinira svojom jedinstvenošću. Uvek mi bude osećaj da slušam teško nadrogiranog Basshunter-a, koji se pomešao sa deathcore-om. Tu je i Fear Factory, kojim ljudi generalno i nisu nešto oduševljeni kako zvuči uživo, da je s vremenom postao „studio band“, ali bez obzira na sve kritike, ostaće mi uvek jedna od glavnih želja. Takođe nemački bend Cypecore želim da čujem uživo. Gledam njihove nastupe preko YouTube-a i oduševljavam se kako su futuristički obučeni na bini, kako nastupaju. Jedan od najfascinantnijih pojava na sceni.
MJM: Neprežaljeni koncert?
Igor: Na prvom mestu zajednički koncert bendova Fear Factory, Devin Townsend Project i Sylosis, koji je bio održan u Zagrebu mislim 2012. godine u Tvornici Kulture, jer naravno tada nisam imao dinara da odem van Srbije. A drugi po neprežaljenosti je Slipknot, Killswitch Engage i Hetera u Beogradskoj Areni 2009. godine, takođe zbog para.
MJM: Neočekivano dobar koncert?
Igor: Iskreno se ne sećam baš da li ih je bilo uopšte. Bilo je nažalost onih neočekivano loših, njih neću navoditi. A sad, ako bih posebno neke koncerte izdvojio, to je Soulfly 2010. godine u SKC-u uz domaću podršku Discord, Amon Din i Tibia. Pored tog bih pomenuo i karambol koji je izazvao Sick Of It All naredne godine u SKC-u na Novom Beogradu, tu sam bio i jako fasciniran bendom Soulcage, dok su S.O.K.91 i Deafnes By Noise bili solidni.
MJM: Mesto na kojem najviše volite da se održavaju koncerti?
Igor: Na domaćem terenu Dom Omladine. Dovoljno veliki prostor za metal koncerte, ozvučenje je takođe veoma kvalitetno, što je od posebnog značaja u metalu, jer je on po meni veoma zahtevan kada je ozvučenje u pitanju. S tim da za ozvučenje uvek treba uzeti tonca koji ume da radi svoj posao, jer se dobro sećam kad je bio koncert bendova Decapitated, Hate, Thy Disease, Krysthla i Aktaion, lik koji je bio na mestu tonca je uspeo da smanji kvalitet koncerta za 50%, jer očigledno nije bio sposoban da odradi svoj posao. U Hrvatskoj je to definitivno Tvornica Kulture. Svaki put kada sam tamo bio, sve je bilo cakum-pakum!
MJM: Muzičar/kolega koga poštujete van bine?
Igor: Na prvom mestu moj kolega iz benda Dejan Šukara, zahvaljujući kome sam i dobio tu čast da budem deo nekog benda, jer sam svojevoljno teško da bih ikada pokrenuo nešto takvo. Veoma inspirisan i uvek raspoložen za komponovanje nove muzike. Morao bih pomenuti i Miloša Marjanovića (Violent Chapter, Everything’s Right, From Sin). Taj lik je jako fascinantan i uvek nekako pun entuzijazma, pun energije, uvek daje sve od sebe da zadrži našu scenu na nogama i da organizuje svirke koje se ne zaboravljaju. Na bini ga ima svuda, ne možeš ga videti da stoji mirno dve sekunde.Takođe ubitačni dvojac iz Hrvatske Slobodan Stupar (Hereza, Thrown To The Dogs) i Ivan Kovačević (Hereza, Defiant), uvek su imali dosta poštovanja prema meni kao fanu muzike koju komponuju. Jako predani svom radu, ljudi koji su uvek prijatni za priču i druženje. Gordan Lazinica (Salvation Zer0) mora biti spomenut, otprilike su razlozi isti kao za hrvatski dvojac.
MJM: Muzika koja traži pravi trenutak?
Igor: Recimo odmah dajem primer muzike Post-Rock, muzika je stvorena za ležanje na nekoj livadi i gledanje u zvezdano nebo, pogotovo bend Last Leaf Down. Recimo interesantni bend Mindless Self Indulgence za vožnju bicikle, dok na primer muzika komponovana za DOOM od strane Micka Gordona kao stvorena za treniranje. Wolfheart, Insomnium i slični velikani za one najhladnije i najsnežnije dane u godini, itd.
MJM: Odakle potiče tako jaka konekcija sa muzikom koju posedujete?
Igor: Tadašnji drugar, sadašnji prijatelj Milan je zaslužan za to najviše, jer mi je u osnovnoj školi stalno puštao da slišam bendove Metallica, Linkin Park, System Of A Down, Slipknot, Rammstein, koji su mi se naravno dopali, pa sam samo nastavio dalje sa istraživanjem i s godinama sam sve više i više zavoleo Metal. Tad u osnovnoj školi sam bio naložen kao i svi na neki svoj način, pa sam se osećao ekstremnije kada slušam Metal. Pretpostavimo da je to nestalo s godinama, haha. A konekcija sa Post-Rock muzikom je nastala dosta kasnije, mislim 2012. godine, kada je God Is An Astronaut došao kod nas. Blage veze nisam imao kakav je to žanr i zašto su se ljudi toliko uzvrpoljili zbog njihovog dolaska. Nažalost saznao sam šta je to tek nakon njihovog koncerta i bilo mi je žao što nisam otišao. Ali zato sledeći koncert 2014. nisam propustio! Post-Rock je žanr koji me vodi u drugu dimenziju.
MJM: Pesma koja vas vezuje za određeni trenutak?
Igor: Pesma „In The Cold Light“ švajcarskog benda Sybreed. Datum 24.09.2013. Moj 21. rođendan. Beogradski sastav Salvation Zer0 je nastupao u Dangubi. Igrom slučaja sam već neko vreme znao pevača Gordana Lazinicu, koji je znao da je to na dan mog rođendana, kontaktirao me je i pitao me da li postoji neka pesma koju želim da mi odsviraju na svirci. Mene zamalo šlog nije strefio. Naručio sam gorepomenutu pesmu, oni su uspeli da je pripreme, a ja sam naravno na tom njihovom nastupu pao u trans kada je krenula ta pesma, pogotovo jer su me zvali na binu da pevam zajedno sa njima.
MJM: Bend koji nema loš album?
Igor: Bend koji nema loš album na prvom mestu je Threat Signal. Do njih sam došao preko mog omiljenog benda Fear Factory (njih nisam naveo ovde, jer imaju jedan album koji mi se ni malo ne dopada). Preko njih, pa zatim preko benda Arkaea (nažalost samo jedan album imaju, koji je takođe prvoklasno izdanje). Jon Howard ima neverovatan glas, po mom mišljenju jedan od najboljih. Imaju četiri albuma i svi su predobri na svoj način. Naravno najviše mi se dopada njihov prvenac „Under Reprisal“, od svih albuma najsiroviji i najiskreniji. Pored gorepomenutog, pomenuo bih još i bendove Sybreed, The Browning, Deathstars…
MJM: Kada prvi put čujete novi album, na koji način ga slušate?
Igor: Ne bih mogao da se pohvalim da to radim kao što se hvale neki da lepo sednu i ne rade apsolutno ništa dok preslušavaju neki album prvi put. Album ubacim u telefon i preslušavam usput kada krenem negde, a pošto mi obično treba dosta vremena da stignem gde sam krenuo, imam dovoljno vremena da preslušam. Dovoljno sam skoncentrisan za prvi put, pa za slučaj ako me to neko izdanje zainteresuje nakon prvog preslušavanja, onda slušam ponovo ispočetka i tad već mogu kol’ko tol’ko da sudim o albumu. Kada me interesuje kako zvuči određeni instrument, nemam problema da se skoncentrišem samo na njega, tako da kapiram da sam od osnovne škole uspeo savladati tehniku preslušavanja albuma, hehe.
